Закони

Стандарди

Историјат настанка међународних стандарда за обраду библиотечке грађе

Међународни стандардни библиографски опис датира још из 1969. године када је Одбор за каталогизацију IFLA-e иницирао Међународни састанак стручњака за каталогизацију на којем је предложено доношење стандарда за утврђивање форме и садржаја библиографског описа. Након тога слиједио је интензиван рад на унапријеђењу могућности заједничког кориштења и размјене библиографских података. Као резултат тог рада настао је концепт Међународног стандардног библиографског описа (ISBD) koji je на снази већ 30 година. ISBD je током времена трпио и извјесне измјене и допуне, али његов основни концепт заступљен је и примјењује се и данас у разним типовима библиотека широм свијета. Националне библиографске агенције прилагођавале су и усклађивале своје правилнике са правилима ISBD–a. Први стандардни опис, у оквиру ISBD–a, био је ISBD(M) - Међународни стандардни библиографски опис монографских публикација који се појавио 1971. године као Прво стандардно издање. ISBD(M) прописује услове за опис и идентификацију монографских публикација, утврђује редослијед елемената описа и систем интерпункције у опису. Ове прописе обавезне су да примјењују прије свега националне библиографске агенције.

Сви остали стандарди за опис других врста библиотечке грађе који су касније настајали заснивају се на општем стандарду ISBD(G)-у.

Сврха

Основна сврха постојања ISBD–a јесте обезбјеђивање прописа за компатибилну дескриптивну каталогизацију која ће се користити широм свијета и која ће омогућити лакшу међународну размјену библиографских података.

Основни циљеви

Основни циљеви ISBD-а су:

  • да се омогући размјена записа из различитих извора тако да записи израђени у једној земљи буду лако прихваћени и препознатљиви и у каталозима других земаља;
  • да се олакша разумијевање садржаја записа упркос језичким баријерама и
  • да се унаприједи могућност конверзије библиографских записа у електронски облик.

[врх]